Putovizija: 2019

Putujući često sam promicala pored Baje, jednog od najjužnijih mađarskih gradova. Njegovo ime nije mi bilo strano, a ipak se nisam zaustavljala da ga iskoračam. Očito da sam pogrešila što sam ga zaobilazila, jer prvi susret sa nevelikim naseljem od četrdestak hiljada stanovnika bio je više od očekivanog.

Možda je sunčani dan pred kraj septembra stvorio dobru atmosferu i prijatnost tokom posete. Šta god i kako god, bilo je dobro. Urednim putevima i ulicama lako se dođe do središta Baje, do Triniti skvera.

A centar, monumentalan, očuvan i kamenim kockama popločan. Arhitektura podseća na gradove gde su vladali Habzburgovci, a izgleda kao da se ugnezdio između Dunava i male rečice Šugovice.

O imenu naselja nekoliko je verzija. Po jednoj nazvan je po turskoj reči koja znači bik. Druga kaže da potiče od imena avarskog kana Bajana koji je u okolini imao tvrđavu. Mađari tvrde da potiče od njihove reči bajolo što u prevodu znači čoban. Zanimljiva je i verzija po kojoj grad nazvaše po imenu bogate srpske porodice Bain.

Kako god, sve podseća na današnji naziv grada – Baja, vremešnog naselja koje se pominje još u 12. veku. To danas važno čvorište na reci Dunav naseljavali su razni narodi. Bilo je perioda kada su preovlađivali Srbi i Hrvati. Potom su se doselili Mađari i Nemci. Danas u tom gradu na dvadesatak kilometara od srpske granice uglavnom žive Mađari sa zanemarljivo malo ostalih.

Grad se nalazi u Bač-Kiškun županiji, a do prestonice Mađarske - Budimpešte deli ga 185 kilometara.

Triniti skver je pešačka zona. Na njemu je ispisana istorija grada i jedan je od najznačajnijih njegovih delova. Na tom trgu je predivno zdanje Skupštine opštine. Nekada je to bila palata Grašalkovića.

Inače, grad je tako projektovan i izgrađen da se sa lakoćom može obići, a bogami i uživati u njegovim ulicama bogatim raznolikim fontanama i monumentalnim skulpturama. Izdvojila bih zgradu Muzeja skrivenog u uličici nadomak Triniti skvera. Ulicu krasi statua smeštena iznad fontane koju je obgrlilo raznobojno cveće. U njoj su stara zdanja u novom ruhu, prosto prija pogledu.

Preko puta Triniti trga je ostrvo i marina na rečici Šugovici. Kakva prednost da je sve nekako jedno uz drugo. Bajsko ostrvo je priča za sebe. A u svakom godišnjem dobu tamo se mogu naći dobri sadržaji.

Baja se može obići za dan, može se ostati i duže i budite bez bojazni, dani vam neće biti monotoni. Može se pecati, voziti čamcima, šetati, sedeti na obali i uživati u pogledu ili jesti riblja čorba u nekoj od mnogobrojnih čardi.

Dolaskom noći Baja utihne. Deluje pomalo pusta, ali živost je u malim, sa stilom uređenim kafeima i restoranima u kojima se toče dobra vina i jedu tradicionalna jela.

Grad ima više crkava među njima je i Srpska Pravoslavna - Crkva Svetog Nikole koja uz “Dom srpske narodnosti” okuplja taj živalj. U Baji je i velelepna Sinagoga u čijem vrtu su zidovi ispisani imenima stradalih Jevreja.

Lepo je protekla poseta Baji. Meni je poseban ugođaj bio ispijanje kafa u “Art kafeu”. Ništa manje uživanje nije bilo ni tokom šetnje po ostrvu stazom oivičenom starim drvoredom, kao i odmeravanje peščano - kamene staze uz vodu.

Bez žurbe, opušteno odmicali su sati bez bojazni da se neće sve obići, jer ako se i ne stigne, Baja nije daleko, može se opet doći.

Zato preporučujem da ukoliko prolazite pored tog mađarskog grada - svratite, nećete se razočarati. Provešćete se zaista dobro i da napomenem finansijski vrlo povoljno.

December 10, 2019 1 comments

Toliko lepote u jednom gradu, nazvala bih ga kraljevskim. Dovoljno je reći Prag. Evo vodim vas njemu u pohode. O Pragu se mnogo zna. Šta napisati, a da se ne ponavlja i gde otići i doneti nešto novo, neku skrivenu, malu tajnu velikog i čuvenog grada. Nešto što ne zna milionski živalj u njemu kao i hiljade znatiželjnika, turista i usputnih posetilaca.

Sreća je kada je u Zlatnom gradu neko drag i ko ga poima i doživljava drugačije - poput moje Milice. Život joj je nemetnuo taj grad, zavolela ga je i čini mi se da ga malo ko s toliko pažnje i poštovanja doživljava i otkriva. Upravo sam od nje doznala za posebno zdanje svega šest kilometara od starog jezgra Praga. Zgrada Zvezda sa 84 hektara prirodnog rezervata oko nje.

To je spomenik prirode. Godine 993. prvi put se pominje šuma u tom području, koje je dobilo svoju Zvezdu. Ta letnja palata u obliku zvezde iz 16. veka izgrađena je po nalogu Ferdinanda Tirolskog. Danas je ta građevina sa šestokrakom osnovom i priroda oko nje oaza mira za Pražane, svakako i za sve druge koji se upute u posetu manje poznate atrakcije kraljevskog grada. Sve ostalo ostavljam vam da izučite i doživite.

Namera mi je da vam predočim još po nešto malo drugačije o Pragu. Zato se pitam da li ste možda bili na staroj, praškoj železničkoj stanici, ne na urednim i brojnim modernim peronima, već u višedecenijskoj, sređenoj, žutoj, vitražima ukrašenoj čakaonici sa veličanstvenom kupolom.

To je Fantova zgrada nazvana po arhitekti Jozefu Fantu, građena je u prvih devet godina dvadesetog veka. Nakon nešto više od stoleća, 2012. staroj dami podaren je novi dah i izgled. Moram napomenuti da je ta zgrada najveći i najznačajniji objekat u stilu Art Nove u Češkoj. Danas je u njoj prestižni kafić kao i Kulturna hala. Ime joj kaže čemu je i kome namenjena. Taj objekat uvršćen je u spomenike kulture Zlatnog grada.

A u njemu još jedno skrovito, tiho mesto u čijoj seni miruje čuveni književnik Franc Kafka.Obiđu ga poštovaoci ili uporni putoholičari. Kad se dospe na staro jevrejsko groblje dočeka vas spokoj, kosmička atmosfera i tišina koja u vama traje i kada se vratite u užurbani i bučni grad prosto ste u nedoumici da li je to granica dva sveta ili pak dva vremana. Odužili su se Česi svom velikanu spomenikom i avangardnom metalnom skulpturom glave umetnika.

Prag je znan po svojoj arhitekturi i po tome koliko je sve očuvano i obnovljeno. Ako bi se po turističkoj skali merenja lepote i zanimljivosti rangirala češka prestonica sigurno bi bila visoko na lestvici. Imperativ je sve to videti, a ako ste došli Pragu u pohode verujem da ćete uživati.Taj stari evropski grad pleni kad god da ste dospeli. Lep je s proleća, ništa menje leti, jesen je u njemu zlatna, a zima romantična.

Ako ste u centru na Staromjetskim namestima dočekaće vas stari astronomski sat iz 1410. godine, praški Orloj smešten na zidovima katedrale Lundi sa njegovih 12 apostola, koji se znatiželjnicima pokazuju svakog sata. Legenda kaže da ni jedan sličan sat nigde više nije izgrađen jer su njegovog tvorca Hanuša, vlastodršci - naručioci izgradnje sata oslepili.

Prekoputa te atrakcije glavnog grada Češke nalazi se predivna Crkva Svete Marije Tinske, očaravajuća katedrala, maltene sinonim grada. Dominira sa svoja dva crna tornja - blizanca. Spolja u stilu gotike, a unutrašnjost sva u baroku. Upravo u toj crkvi je započeta svetska crkvena reformacija.

U središtu starog trga je impozantni spomenik Janu Husu koji je na tom mestu spaljen pre pet vekova. Nije fraza ako se kaže da gde god da se usmeri pogled vidi se neobična lepota. Šta pomenuti, a šta ne?

Sabiram utiske i moram pomenuti dva muzeja: Nacionalni - on je najveći i najpoznatiji, smešten u neorenesansnoj zgradi na Vaclavskom trgu. Ogroman kompleks od nekoliko građevina i sa raznolikom ponudom. Noću izgleda nestvarno lepo.

Drugi je Muhin muzej, meni fascinantan zbog divnih dela umetnika koji je uzdizao lepotu. Muzej je smešten u palati Kaunički u istorijskom jezgru grada. Alfons Muha (1860 – 1939) čuveni Čeh bio je slikar i dizajner, sinonim je za umetnost Art nove čija je suština da umetnost postane deo svakodnevnog života.

Francuska glumica Sara Bernar iz 19.veka pomogla je umetniku da postane izuzetno popularan. Umro je nakon ispitivanja nemačkih nacista 1939. Bio je zaboravljen, a onda pred kraj 20. veka ponovo je u žiži interesovanja poštovalaca umenosti.

A zamislite most koji je pravo graditeljsko – umetničko delo bez čijeg pominjanja priča o Pragu ne bi bila potpuna. Ako ga ne iskoračate kao da i niste bili u tom lepom evropskom gradu. Ali o Karlovom mostu biće više u sledećoj pripovesti o Zlatnom Pragu.

November 04, 2019 No comments

Segedin (Szeged) je najsunčaniji grad u Mađrskoj doduše i najjužniji kod našeg severnog suseda. On je najveći grad na obalama evropske reke Tise.Veoma je lep i uređen.Sva njegova lepota i skladnost najbolje se uoče i dožive po zlatnim sunčevim zracima kako je bilo tokom mog ponovnog susreta sa njim, sredinim jesenjeg oktobra. To je stari grad, koreni mu sežu do antičkog doba. Pominjao ga je rimski car Ptolomej. Ima indicija da je hunski kralj Atila Bič Božji tu negde imao svoje sedište. Ipak prvi pisani dokazi o naselju vezani su za 1183. godinu i kralja Belu III.

Segedinom su vladali i Turci. Početkom 18.veka Habzburški kralj Karlo III gradu je podario grb koji je i danas aktuelan. U to vreme otvorena je i prva gimnazija , a polovina stanovništva u gradu bili su Srbi. Danas ih je svega 350.

Posle Prvog svetskog rata naselje je pripojeno Mađarskoj. Segedin je u Drugom svetskom ratu dosta stradao i tada je ostao bez šest hiljada stanovnika.

Sve to je sada iza Segedina koji je sedište Čongradske regije. Inače, u državi je četvrti grad po veličini, a takođe je i ugledni obrazovni centar i turistička destinacija. A kako i ne bi kad je tamo na Trgu Sečenji smeštena Gradska kuća, dostojanstveno zdanje koje pokazuje svu lepotu neobaroknog stila. Ta palata lepa je iznutra kao i spolja, a zaljubljenici u putovanja i upoznavanja novih naselja i njihovih obeležja rado je fotografišu. To je mesto gde se mladi parovi zaklinju na večnu ljubav, a sećanja na taj dan brižno čuvaju u svojim albumima.

Gradska kuća te mađarske varoši nikog ne ostavlja ravnodušnim. Iako sam Segedin posetila nekoliko puta, Gradska kuća mi je uvek bila prvo odredište. Neverovatno ali kad god bih je videla uvek je izgledala lepše nego prethodnog puta. Moram napomenuti da je izgradnja tog impozantnog objekta započeta 1799. godine, a osmislili su je Ištvan Vedres i Janoš Švorc. Godine 1883. Gradska kuća je “Mostom uzdaha” povezana sa gradskom skupštinom .

A ono što je obeležje i simbol grada, a vidi se sa svih njegovih strana je segedinska Katedrala. Izgrađena je na temeljima bivše crkve Svetog Dimitrija. Osmislio je Frederik Šulek, ali je gradnju započeo Ernest Ferk 1913. Katedrala je visoka 51 metar, a njene kule paraju nebo visinom od 91- og metra.

Grad se diči i novom Sinagogom takođe iz 1913. godine koja je u neposrednoj blizini centra. Plava i zlatna boja sunčanih dana građevini daju posebnost. Unutrašnjost Sinagoge je veoma akustična i sa više od 1300 sedišta, mesto je gde se često održavaju koncerti. Na obodu središta grada stoji Reok palata, čija je fasada sva kitnjasta, zelena i ljubičasta ponegde i zlatna, u stilu secesije.

A mesto gde svi putevi Segedina vode je Dugalićev trg i njegova muzička fontana izgrađena na stotu godišnjicu od poplave grada.

Tu je zgrada rektorata, najprestižnijeg univerziteta u Mađarskoj iz 1873. godine. Univerzitet ima dugu tradiciju jer je osnovan davne 1581. Otuda toliko mladosti koja šeta trgom. Konstataciju potkrepljujem podatkom da je na tom Univerzitetu 21 hiljada studenata, a mlada i nasmejana lica uz brojne, radoznale turiste Segedinu daju poseban šarm.

Nedaleko od Katedrale, znatno manja nalazi se Srpska pravoslavna crkva Svetkog Nikole koja potiče iz 1773. godine, a sagrađena je u poznom baroknom stilu.

Segedinski Muzej ima stalnu postavku sa više od 20 hiljada predmeta narodne umetnosti i tradicionalnih zanata. Svoje mesto u njemu su našla dela poznatih mađarskih umetnika, kao i predmeti i ostaci starog segedinskog arheološkog nalazišta.

Grad je ni veliki ni mali, taman toliki da se može obići za dan. Zaista je lep i dopadljiv u zlatnim jesenjim danima, pun parkova, statua, šetališta. Poseban je ugođaj duga staza uz reku Tisu. Ima dopadljivih i zanimljivih kafana. Ko voli i ima vremena na raspolaganju mu je zoološki vrt.

Kad se pređe jedan od mostova dospe se u Novi Segedin, ništa menje lep iako sa jednostavnijom arhitekturom ali zato velikim, dobro očuvanim, prostranim, modro zelenim parkom. I u tom kraju dosta je mesta gde se može predahnuti uz kafu i tradicionalni slatkiš ili pak ručati. Sve je u Segedinu nekako opušteno, bez žurbe, pomalo romantično sa posebnim šarmom i energijom.

October 25, 2019 No comments

About

Follow

Archive