Baja - poseta bez žurbe

by Putovizija - December 10, 2019

Putujući često sam promicala pored Baje, jednog od najjužnijih mađarskih gradova. Njegovo ime nije mi bilo strano, a ipak se nisam zaustavljala da ga iskoračam. Očito da sam pogrešila što sam ga zaobilazila, jer prvi susret sa nevelikim naseljem od četrdestak hiljada stanovnika bio je više od očekivanog.

Možda je sunčani dan pred kraj septembra stvorio dobru atmosferu i prijatnost tokom posete. Šta god i kako god, bilo je dobro. Urednim putevima i ulicama lako se dođe do središta Baje, do Triniti skvera.

A centar, monumentalan, očuvan i kamenim kockama popločan. Arhitektura podseća na gradove gde su vladali Habzburgovci, a izgleda kao da se ugnezdio između Dunava i male rečice Šugovice.

O imenu naselja nekoliko je verzija. Po jednoj nazvan je po turskoj reči koja znači bik. Druga kaže da potiče od imena avarskog kana Bajana koji je u okolini imao tvrđavu. Mađari tvrde da potiče od njihove reči bajolo što u prevodu znači čoban. Zanimljiva je i verzija po kojoj grad nazvaše po imenu bogate srpske porodice Bain.

Kako god, sve podseća na današnji naziv grada – Baja, vremešnog naselja koje se pominje još u 12. veku. To danas važno čvorište na reci Dunav naseljavali su razni narodi. Bilo je perioda kada su preovlađivali Srbi i Hrvati. Potom su se doselili Mađari i Nemci. Danas u tom gradu na dvadesatak kilometara od srpske granice uglavnom žive Mađari sa zanemarljivo malo ostalih.

Grad se nalazi u Bač-Kiškun županiji, a do prestonice Mađarske - Budimpešte deli ga 185 kilometara.

Triniti skver je pešačka zona. Na njemu je ispisana istorija grada i jedan je od najznačajnijih njegovih delova. Na tom trgu je predivno zdanje Skupštine opštine. Nekada je to bila palata Grašalkovića.

Inače, grad je tako projektovan i izgrađen da se sa lakoćom može obići, a bogami i uživati u njegovim ulicama bogatim raznolikim fontanama i monumentalnim skulpturama. Izdvojila bih zgradu Muzeja skrivenog u uličici nadomak Triniti skvera. Ulicu krasi statua smeštena iznad fontane koju je obgrlilo raznobojno cveće. U njoj su stara zdanja u novom ruhu, prosto prija pogledu.

Preko puta Triniti trga je ostrvo i marina na rečici Šugovici. Kakva prednost da je sve nekako jedno uz drugo. Bajsko ostrvo je priča za sebe. A u svakom godišnjem dobu tamo se mogu naći dobri sadržaji.

Baja se može obići za dan, može se ostati i duže i budite bez bojazni, dani vam neće biti monotoni. Može se pecati, voziti čamcima, šetati, sedeti na obali i uživati u pogledu ili jesti riblja čorba u nekoj od mnogobrojnih čardi.

Dolaskom noći Baja utihne. Deluje pomalo pusta, ali živost je u malim, sa stilom uređenim kafeima i restoranima u kojima se toče dobra vina i jedu tradicionalna jela.

Grad ima više crkava među njima je i Srpska Pravoslavna - Crkva Svetog Nikole koja uz “Dom srpske narodnosti” okuplja taj živalj. U Baji je i velelepna Sinagoga u čijem vrtu su zidovi ispisani imenima stradalih Jevreja.

Lepo je protekla poseta Baji. Meni je poseban ugođaj bio ispijanje kafa u “Art kafeu”. Ništa manje uživanje nije bilo ni tokom šetnje po ostrvu stazom oivičenom starim drvoredom, kao i odmeravanje peščano - kamene staze uz vodu.

Bez žurbe, opušteno odmicali su sati bez bojazni da se neće sve obići, jer ako se i ne stigne, Baja nije daleko, može se opet doći.

Zato preporučujem da ukoliko prolazite pored tog mađarskog grada - svratite, nećete se razočarati. Provešćete se zaista dobro i da napomenem finansijski vrlo povoljno.