Segedin (Szeged) je najsunčaniji
grad u Mađrskoj doduše i najjužniji kod našeg severnog suseda. On je najveći grad na obalama
evropske reke Tise.Veoma je lep i uređen.Sva njegova lepota i skladnost najbolje se uoče i dožive po zlatnim sunčevim zracima kako je bilo tokom mog ponovnog susreta sa njim, sredinim jesenjeg oktobra. To je stari grad, koreni mu sežu do antičkog doba. Pominjao ga je rimski car Ptolomej. Ima
indicija da je hunski kralj Atila
Bič Božji tu negde imao svoje sedište.
Ipak prvi pisani dokazi o naselju vezani su za 1183. godinu i kralja Belu III.
Segedinom
su vladali i Turci. Početkom 18.veka Habzburški kralj Karlo III gradu je podario grb koji je i danas
aktuelan. U to vreme otvorena je i prva gimnazija , a
polovina stanovništva u gradu bili su
Srbi. Danas ih je svega 350.
Posle Prvog svetskog rata
naselje je pripojeno Mađarskoj. Segedin je u Drugom svetskom ratu dosta stradao i tada je ostao bez šest hiljada stanovnika.
Sve to je sada iza
Segedina koji je sedište Čongradske
regije. Inače, u državi je četvrti grad po veličini, a takođe je i ugledni obrazovni centar i turistička destinacija. A kako i ne bi kad
je tamo na Trgu Sečenji smeštena Gradska
kuća, dostojanstveno zdanje koje pokazuje svu lepotu neobaroknog stila. Ta palata lepa je iznutra kao i spolja, a zaljubljenici u putovanja i upoznavanja novih naselja i njihovih obeležja rado je fotografišu. To je mesto gde se mladi parovi zaklinju na večnu ljubav, a sećanja na taj dan brižno čuvaju u svojim albumima.
Gradska kuća te mađarske varoši nikog ne ostavlja ravnodušnim. Iako sam Segedin posetila nekoliko puta, Gradska kuća mi je uvek bila prvo odredište. Neverovatno ali kad god bih je videla uvek je izgledala lepše nego prethodnog puta. Moram napomenuti da je izgradnja tog impozantnog objekta započeta 1799. godine, a osmislili su je Ištvan Vedres i Janoš Švorc. Godine 1883. Gradska kuća je “Mostom uzdaha” povezana sa gradskom skupštinom .
Gradska kuća te mađarske varoši nikog ne ostavlja ravnodušnim. Iako sam Segedin posetila nekoliko puta, Gradska kuća mi je uvek bila prvo odredište. Neverovatno ali kad god bih je videla uvek je izgledala lepše nego prethodnog puta. Moram napomenuti da je izgradnja tog impozantnog objekta započeta 1799. godine, a osmislili su je Ištvan Vedres i Janoš Švorc. Godine 1883. Gradska kuća je “Mostom uzdaha” povezana sa gradskom skupštinom .
A ono što je obeležje i simbol grada, a vidi se sa svih njegovih strana je segedinska Katedrala. Izgrađena je na
temeljima bivše crkve Svetog Dimitrija. Osmislio je Frederik Šulek, ali je gradnju započeo Ernest Ferk 1913. Katedrala je visoka 51 metar, a
njene kule paraju nebo visinom od 91- og metra.
Grad se diči i novom
Sinagogom takođe iz 1913. godine koja je
u neposrednoj blizini centra. Plava i zlatna boja sunčanih dana građevini daju posebnost.
Unutrašnjost Sinagoge je veoma akustična i sa više od 1300 sedišta, mesto je gde se često održavaju koncerti. Na obodu središta grada stoji Reok
palata, čija je fasada sva kitnjasta, zelena i ljubičasta ponegde i zlatna, u stilu
secesije.
A mesto gde svi putevi
Segedina vode je Dugalićev trg i njegova muzička fontana izgrađena na stotu godišnjicu od poplave grada.
Tu je zgrada
rektorata, najprestižnijeg univerziteta u Mađarskoj iz 1873. godine. Univerzitet ima dugu tradiciju jer je osnovan davne 1581. Otuda toliko
mladosti koja šeta trgom. Konstataciju potkrepljujem podatkom da je na tom Univerzitetu 21 hiljada studenata, a mlada i nasmejana lica uz brojne, radoznale
turiste Segedinu daju poseban šarm.
Nedaleko od Katedrale, znatno manja nalazi se Srpska pravoslavna crkva Svetkog Nikole koja potiče iz 1773. godine,
a sagrađena je u poznom baroknom stilu.
Segedinski Muzej ima stalnu postavku sa više od 20 hiljada
predmeta narodne umetnosti i
tradicionalnih zanata. Svoje mesto u njemu su našla dela poznatih mađarskih umetnika, kao i predmeti i ostaci starog segedinskog
arheološkog nalazišta.
Grad je ni veliki ni mali,
taman toliki da se može obići za dan. Zaista je
lep i dopadljiv u zlatnim jesenjim danima, pun parkova, statua,
šetališta. Poseban je ugođaj duga staza uz reku
Tisu. Ima dopadljivih i zanimljivih kafana. Ko voli i ima vremena na
raspolaganju mu je zoološki vrt.
Kad se pređe jedan od
mostova dospe se u Novi Segedin, ništa menje lep iako sa jednostavnijom
arhitekturom ali zato velikim, dobro očuvanim, prostranim, modro zelenim parkom. I u tom kraju dosta je mesta gde se može predahnuti uz kafu i tradicionalni slatkiš ili pak ručati. Sve je u Segedinu nekako opušteno, bez žurbe, pomalo romantično
sa posebnim šarmom i energijom.
0 comments