Kraljevsko vino Tokaj

by Putovizija - November 20, 2018

Putovanja su lepa, neka traju duže, neka kraće. Nekim mestima se vraćamo jer su nas očarala, neka smo posetili na dan, zadovoljni i ispunjeni, uvek osveženi i nagrađeni novom energijom, saznanjima i namerom da se ide dalje …

Vođena željom za novom avanturom i putovizijom pred sobom, dospela sam u Tokaj. Jedino šta sam o njemu znala jeste da je vinogradarski kraj. Ali tamo doznah da je on posebna vinogradarska regija ne samo u Mađarskoj nego i u Evropi.

Tokaj je varošica sa nepunih četiri i po hiljade žitelja, smeštena u blizini ukrajinske i slovačke granice, na nekih pedesetak kilometara od grada Niređhaza. Čak pet hiljada hektara je pod čuvenim vrstama grožđa, a vinogradi su uglavnom na 150 do 200 metara nadmorske visine.

U Tokaju se proizvode vina koja spadaju među najpoznatija svetska desertna vina.

A davne 1067. godine pominje se Takaj i njegovo vino. Koreni grada i tvrđave vežu se za 1353.

Negde u to vreme naišli su Mongoli i razrušili ih. Stoleće kasnije Tokaj postaje kraljevski grad, a tokom istorije bivao je rušen i građen kao i mnoga druga naselja ondašnje Evrope.

Stvaranjem Austro – Ugarske, Tokaj se razvija, ali nakon Prvog svetskog rata ponovo je razoren i gubi status grada.

Trebalo je dosta vremena, preciznije do 1986. da se taj region ponovo uzdigne i počne napredovati. Sada je tokajsko vinogorje poznata turistička destinacija sa ukusnim i prepoznatljivim “ pićem bogova."

Ni kiša koja je lila kad joj vreme nije, sredinom jula, s namerom da rastera turiste i pokvari im ugođaj hladnog mlaza vina niz grlo, nije uspela. Uporni i radoznali posetioci šetali su ili sedeli u nekom od mnogobrojnih tokajskih podruma, kada se već nije moglo sedeti po sunčanom vremenu u lepo uređenim baštama hotela, restorana ili kafića.

A čim zastane pljusak, eto putnika koji su se pokrenuli, željni akcije.

Prija šetnja uz varljivu Tisu koja teče gotovo sredinom gradića. Nedaleko je i druga reka po imenu Bodrog. Dve reke, ali i dve planine: Karpati i Zemplen planine, pa eto ideje ko voli planinarenje. No, može se čamcima i brodićima niz reke, ništa manji doživljaj od penjanja uz brda.

Mereći gradić koracima, kad bi kiša zastala, ima se šta videti. Hotele pomenuh, ali ima predivnih skulptura sve sačinjene u čast vina ili istorijskih ličnosti i događaja.

Dostojanstvene crkve, neke pomalo oronule, novo pozorište, lepa stara i novija zdanja. Kako god sve nagoveštava da je to najpoznatija vinska regija za desertna vina u Mađarskoj.

I sve podseća da se upravo tu pripremaju asu i furmint, čuvena tokajska, vina kraljeva, i to punih 380 godina.

A koliko su Mađari ponosni na tu svoju tradiciju, na tokajsko vino, govori podatak da se u državnoj himni u jednom njenom stihu zahvaljuje” Bogu na daru slatkog nektara iz vinograda Tokaja”.

Meni ostaje samo još da kažem – živeli !