Njujork, ah Njujork

by Putovizija - February 22, 2019

Posle višečasovnog leta konačno susret sa velikim aerodromom “Džon Kenedi”, a onda duga procedura ulaska na teritoriju Sjedinjenih Američkih Država. Odahneš od protokola, kreneš, a pogled ti prepun metropolisa i svedok je njegovog sjaja i svetlosti i gotovo beskraja. Najlepši grad - pomislih pri prvom susretu. Tad se upitah hoće li taj utisak i ostati?

U daljini se čuju noćne sirene policijskih automobila. Sve kao što znamo iz filmova, dokumentarnih serijala, televizijskih i novinskih reportaža. Ipak, drugačije je to kada se čuje i doživi na ulicama velegrada.

A pred tobom sve tako veliko, tako američki.

Da li je to grad o kome se bezmalo sve zna?

Možda je malo reči da se dočara sve o čuvenoj Velikoj Jabuci. Ipak vredi pokušati jer Njujork Siti to zaslužuje - zato što je poseban, jedinstven i čaroban, pa i ako ne bude sve kako zamišljaš ili želiš kada mu dođeš u pohode.

Njujork je osmomilionski megapolis, ali nije glavni grad Sjedinjenih Američkih Država. Doduše bio je to davno,1789. i to samo godinu dana. Inače, čini ga pet okruga. Najpozatiji među njima je ostrvo Menhetn, ostali su: Bruklin, Kvins, Bronks i Staten Ajlend.

Menhetn je zapravo središna oblast velegrada. Okružen je rekama Hadston i Ist. Najmanji je deo NY Sitija, ali i najatraktivniji, jer tamo je smešten pozamašan broj svetskih znamenitosti, avenija, parkova, ulica, muzeja, pozorišta, restorana…

Popisom iz 2017. na tom primamljivom mestu živi oko milion 700 hiljada stanovnika raznih nacionalnosti i rasa, gde to zapravo uopšte nije važno jer svi oni, bez obzira na različitosti jezika i akcenata ističu da su Njujorčani. A koliko je prestižno živeti tamo potvrdiće podatak da su nekretnine na Menhetnu po vrednosti u samom svetkom vrhu.

Da bi se dobro upoznao Menhetn, treba dana i nedelja i dosta istrošenih cipela. Zato je važno odabrati poznata obeležje užurbanog i lepog Menhetna, ne zanemarujući ono što vi posebno želite.

Moj odabir kad sam krenula u istraživanje i upoznvanje NY iz egzotičnog i tipičnog njujorškog naselja, Soho bila je prvo ulica galerija, a onda pravac Central park. I očas prođe dan u najčuvenijem njujorškom parku.

U sumrak, šetnjom mondenskom Petom avenijom stiže se na Tajms skver!!!

Neverovatan prostor, blješti od svetlosti, neki novi svet, možda je to izgled budućnosti. Možete li zamisliti da mu se svetla vide iz svemira. Koliko ljudi na jednom mesto, da, koliko? Pa 50 miliona iz celog sveta godišnje obiđe Tajm Skver. Još se zove raskršće ili srce sveta. Kažu da je to najviše fotografisano mesto planete. A samo do nedavno, do 1990. ono je slovilo za opasno. Tada je izmešteno sve što ne priliči, kriminal, prostitucija i nastade skver nazvan još i “ Veliki beli put".

Dobio je ime po novinama koje se tamo štampaju - New York Times, a nastanak je vezan za kraj 19. veka i Džona Jakoba Astona koji je vizionarski prodao svoju zemlju oko Tajms Skvera i veoma se obogatio. Ipak, sudbina mu nije bila naklonjena, poginuo je na čuvenom brodu Titanik 1912. godine. Inače, trg je bio najmnogoljudniji sredinom avgusta 1945. kada se slavila pobeda nad Japancima.

A ako ste na Skveru pri kraju godine videćete čuvenu kuglu i njeno spuštanje uz odbrojavanje do početka nove godine. To je sad već tradicija koja potiče iz 1907.godine.

I tako, ako vas jutro probudi, a vi ste blizu ili na Tajms Skveru, pešačkoj

zoni, uz američku kafu na mestu ste gde se emituje čuvena emisija “Dobro jutro Ameriko”, znajte da ste bezbedni. I da, na mestu ste gde su čuveni svetski brendovi, gde je najveći video zid na svetu i džambo plakati. A zamislite Tajms Skver zarađuje, prihod mu je veći od 22 milona dolara godišnje. Da. I to je tako američki.

Menhetn – takođe znamenitost, neboder Empaer stejt bilding. Među najvišim zgradama u SAD – u visoka 380 metara sa 102 sprata. Ime joj potiče od popularnog nadimka grada Empaer stejt. Kud god da kreneš sa visine te gleda oblakoder, a noću te obasjava raznim bojama. Ukoliko se popnete na njen vrh videćete nejlepšu panoramu velikog grada.

Zanimljivo je da je Empaer bilding izgrađen za 13 i po meseci, a gradilo ga je 3400 radnika. Najmanje pet ljudi izgubilo je život da bi se izgradilo to njujorško obeležje.

A šta je još tako posebno i američko, čitaćete u sledećem delu…