Putovizija: November 2018

Putovanja su lepa, neka traju duže, neka kraće. Nekim mestima se vraćamo jer su nas očarala, neka smo posetili na dan, zadovoljni i ispunjeni, uvek osveženi i nagrađeni novom energijom, saznanjima i namerom da se ide dalje …

Vođena željom za novom avanturom i putovizijom pred sobom, dospela sam u Tokaj. Jedino šta sam o njemu znala jeste da je vinogradarski kraj. Ali tamo doznah da je on posebna vinogradarska regija ne samo u Mađarskoj nego i u Evropi.

Tokaj je varošica sa nepunih četiri i po hiljade žitelja, smeštena u blizini ukrajinske i slovačke granice, na nekih pedesetak kilometara od grada Niređhaza. Čak pet hiljada hektara je pod čuvenim vrstama grožđa, a vinogradi su uglavnom na 150 do 200 metara nadmorske visine.

U Tokaju se proizvode vina koja spadaju među najpoznatija svetska desertna vina.

A davne 1067. godine pominje se Takaj i njegovo vino. Koreni grada i tvrđave vežu se za 1353.

Negde u to vreme naišli su Mongoli i razrušili ih. Stoleće kasnije Tokaj postaje kraljevski grad, a tokom istorije bivao je rušen i građen kao i mnoga druga naselja ondašnje Evrope.

Stvaranjem Austro – Ugarske, Tokaj se razvija, ali nakon Prvog svetskog rata ponovo je razoren i gubi status grada.

Trebalo je dosta vremena, preciznije do 1986. da se taj region ponovo uzdigne i počne napredovati. Sada je tokajsko vinogorje poznata turistička destinacija sa ukusnim i prepoznatljivim “ pićem bogova."

Ni kiša koja je lila kad joj vreme nije, sredinom jula, s namerom da rastera turiste i pokvari im ugođaj hladnog mlaza vina niz grlo, nije uspela. Uporni i radoznali posetioci šetali su ili sedeli u nekom od mnogobrojnih tokajskih podruma, kada se već nije moglo sedeti po sunčanom vremenu u lepo uređenim baštama hotela, restorana ili kafića.

A čim zastane pljusak, eto putnika koji su se pokrenuli, željni akcije.

Prija šetnja uz varljivu Tisu koja teče gotovo sredinom gradića. Nedaleko je i druga reka po imenu Bodrog. Dve reke, ali i dve planine: Karpati i Zemplen planine, pa eto ideje ko voli planinarenje. No, može se čamcima i brodićima niz reke, ništa manji doživljaj od penjanja uz brda.

Mereći gradić koracima, kad bi kiša zastala, ima se šta videti. Hotele pomenuh, ali ima predivnih skulptura sve sačinjene u čast vina ili istorijskih ličnosti i događaja.

Dostojanstvene crkve, neke pomalo oronule, novo pozorište, lepa stara i novija zdanja. Kako god sve nagoveštava da je to najpoznatija vinska regija za desertna vina u Mađarskoj.

I sve podseća da se upravo tu pripremaju asu i furmint, čuvena tokajska, vina kraljeva, i to punih 380 godina.

A koliko su Mađari ponosni na tu svoju tradiciju, na tokajsko vino, govori podatak da se u državnoj himni u jednom njenom stihu zahvaljuje” Bogu na daru slatkog nektara iz vinograda Tokaja”.

Meni ostaje samo još da kažem – živeli !

November 20, 2018 2 comments

Ako ste poslom dospeli u Užgorod ili ste pak bili blizu pa svratili u najveći zakarpatski grad svakako ste ga napustili obogaćeni novim saznanjima i impresijama. A o Užgorodu, lepom ukrajinskom gradu sa dobrom energijom ima mnogo toga…

To je grad na sedam brda poput evropskih metropola Rima, Praga i Barselone, kao i turskog Istambula.

U tom gradu je najveća aleja lipa na Starom kontinentu smeštena na obali reke Už. Pod lipama nema mesta letnjim žegama, a njihov hlad posetioce dariva svežinom.

Ali pre čuvenih lipa, treba doći do ukrajinskog naselja sa 114 hiljada žitelja koje je svega nekoliko kilometara od slovače granice. Malo dalje je i Mađarska. Na severnom delu grada pružaju se Karpatske planine : Poprični i Makovice.

Grad ima svoj istorijski, stari i noviji deo, deli ih reka Už. Dve obale spaja most za pešake, uvek pun ljudi koji nekud žure. Na tom mostu je i najmanja statua slobode na svetu postavljena 2011. godine. Inače, na raznim mestima po naselju nalaze se minijaturne bronzane skulpture koje su prava turistička atrakcija, sačinio ih je Mihajlo Kolodkha.

On je tvorac statue Ujka Kolje, sada već užgorodske legende, koji je bio lučonoša, išao je ulicama i palio fenjere. Sa sobom je uvek nosio torbu u kojoj su bile novine, večera i rakija.

Meni se ipak posebno dojmio kip Masarika koji se nalazi pri početku čuvene aleje lipa.

U Užgorodu ima prekrasnih crkava, neke sa dugom tradicijom, neke su nove. Znamenitost i ukras grada je Hristovozdviženski hram sa zanimljivom prošlošću. Napravljen je 1640. godine kao jezuitski hram kada je Janoš X Druget preselio Jezuite iz Slovačke u Užgorod. Sredinom 18. veka izgrađen je novi hram u baroknom stilu.

Kada je Papa Klemen IV raspustio jezuite hram je predat Grko - katoličkoj eparhiji i postao je saborna crkva sa pravoslavnim obredima. Tome je doprinela i Marija Terezija te otuda spomenik carici u neposredoj blizini crkve.

Crkva Hrista Spasitelja je glavna katedrala Ukrajinske pravoslavne crkve, prepoznatljiva je po kupoli koja je karakteristična za pravoslavlje i može se reći da je tek punoletna jer je izgrađena 2000. godine.

Užgorod je i grad studenata sa 10 fakulteta. Ima i 13 hotela, a tokom godine puno je kulturnih manifestacija. Pomenuću čuvenu letnju regatu. Užgorod je i grad cveća, najdominantniji je cvet sekure.

Na grbu grada je grozd. Legenda kaže da se Zevs naljutio na Vakha, boga vina i radosti i prognao ga do Karpata. On je dok se spremao za izgnanstvo izneo lozu i naučio Užgorodce da je uzgajaju i prave vino. Otuda grozd na grbu, a svake godine se u Užgorodu održava Festival mladog vina.

Za kraj ostavila sam najlepši deo Karpatske duše - Užgorodsku tvrđavu. Ugnezdila se na kamenitom brdu sa čijih zidina se pruža divan pogled na grad.

Potiče iz 13. stoleća i postepeno je građena, mada je na tom mestu već bila tvrđava u VII veka. Kao i svaka slična građevina i ta ima svoje priče. Prenosim vam ih.

Poljski vojvoda rešio je da osvoji užgorodsku tvrđavu. Inkognito je došao u grad i svojom spretnošću upoznao je kćerku vladara Drugeta, mađarskog vlastelina. Devojka je bila čuvena po lepoti. Zaljubila se u vojvodu. Opijena od ljubavi, strancu je odala sve tajne tvrđave. Kada je otac saznao za to naredio je da je živu zazidaju, a vovjdodu da pogube. Po predanju od tada duša devojke luta hodnicima.

Ispričaću vam i drugo narodno predanje. U sredjem veku u zidinama Nevske tvrđave čuvane su verenice uglednih plemića zato se i zvala tvrđava nevesta. A na padini pod ruševinama tvrđave nalazi se Nevski stub. Smatra se da je to veliki polni organ diva, kome su se mlade žene klanjale kada su želele potomstvo.

Da kažem i to da se u zamku nalazi muzej sa eksponatima flore i faune sa Karpata.

Ipsred tvrđave smešteno je malo etno naselje sa tradicionalnim kućicama i proizvodima.

Ako sam vas bar malo zainteresovala, ili vam bar malo približila taj zakarpatski grad - dušu Karpata, sa njegovim današnjim i davnašnjim znamenitostima, lepotama i legendama - dobro je.

November 10, 2018 1 comments

About

Follow

Archive