Central park - dah Njujorka

by Putovizija - October 21, 2018

Iako sam htela da Central park obiđem kada je u jesenjem, oktobarskom ruhu, leto se nije dalo, pa je sve sijalo: zelenilo drveća i žbunova, plavetnilo neba i jezera, rumenilo cvetnih bašta i aleja. Svejedno i u tom momentu park je bio predivan, on je oaza mira u užurbanom gradu. On je sklad prirode i čovekovog umeća i dokaz koliko se ljudi brinu o njemu već drugo stoleće.

Nastao je pre 160 godina. I tada je Njujork bio veliki grad, mnogoljudan, bučan i pomalo zagušljiv, tako da su ideja i nastojanje pesnika i urednika Viliama Kulena Brajana da se gradu podari park i ostvareni. Izgradnja je počela 1859. a zavšena 1873. godine.

Plan za njegovo uređenje, koji je odabran na konkursu, delo je Frederika Olmsteda i Kalverta Vauksa.

Tako nastade jedan od najlepših parkova Amerike – Central park koji je u središtu Njujorka, odnosno njegovog najotmenijeg dela – Menhetna. Park se prostire na površini od 3,4 kilometra kvadratna, dug je četiri kilometra, a širok 0,8 km. I da znate park je potpuno uređen.

Međutim, nije nastao samo zbog dobrobiti ljudi i čistijeg vazduha već, stoji u zapisima o njemu, i zarad povećanja vrednosti okolnih građevinskih objekata. Ima logike jer su nekretnine u tom delu Velike jabuke basnoslovne. Kako god on je tu zarad mnogobrojnih posetilaca. A zamislite preko 42 miliona ljudi ga poseti u kalendarskoj godini.

Na raspolaganju su im nekoliko prirodnih jezera, širokih staza za šetnju, staza za jahanje, dva klizališta, zoološki vrt, staklena bašta...

A šta je mene oduševilo prilikom obilaska Central parka? Gotovo sve, zato sam izdvoila dva dana kako bih upila svu lepotu i ponela što više utisaka.

Najpre susret sa granitnim, crno - sivim stenama. Za čuđenje je kako su ih samo doneli i postavili na lepom mestu. Sa njih je pogled prema prepoznatljivim njujorškim zgradama obasjanim suncem neverovatan.

A onda ugodna šetnja, susret sa po kojom vevericom i ogromnom zelenom poljanom, Ovčijom livadom. Ostade joj ime zbog stada ovaca koje su tu gajile porodice crnaca i irskih imigranta do odluke grada da ih isele i naprave park.

Na livadi mladi, stariji i deca, svako u svom ugođaju.

Poseban susret je bio sa Bethesd terasom i fontanom nazvanom Anđeo vode koju je uradila vajarka Ema Stebins. Terasa je najposećenije i najviše fotografisano mesto u Central parku.

Sastoji se od donje i gorenje terase spojene sa dva kamenita stepeništa. Fontana sa njenim vodenim anđelom koji u ruci drži ljiljane i četiri figure pri dnu koje označavaju, mir, zdravlje, umerenost i čistoću pri smiraju dana deluju nestvarno.

Veliko, plavo jezero na čijoj sredini je vodoskog pruža divan pogled na Veliku jabuku sa druge strane, izaziva oduševljenje.

Dok ideš stazama duž kojih kao da te drveće pozdravlja, neizostavno ćeš naići na Obelisk, poznatiji kao Kleopatrina kravata. I šta još reći o njemu ? Da je najstarija skulptura u njujorškoj oazi.

Dakako da je stigao iz Egipta davne 1878. samo još dva takva postoje, jedan je u Londonu, a drugi u Parizu. Napor je bio velika da stigne do Central parka jer je visok 68 metara, a težak čak 180 tona.

Hodaš dalje i ugledaš romantični kameni most kome niko ne može da odoli. To je čuveni Lučni most. To je prvi most u Parku napravljen od livenog gvožđa, ali nije potrajao pa je gvožđe zamenio kamen u obliku povezanih krugova. Mostom sam bila očarana. Verovatno i svi oni koji su se na njemu venčali, a nije ih mali broj. Ima mostova još: Gapstov, Rable, Gotik... svi su originalni i nemerljivo lepi.

Ono što posebno zapada za oko je Penthaus, zgrada koja se nadvila nad Parkom i velikim jezerom. Mesto ne može biti lepše, cene čuvenog zdanja zasluženo visoke. On je obeležje parka, a zajedno su nacionalna znamenitost.

U Central parku je spojivo sa nespojivim, svako radi ono što voli, neko slika, neko pleše ili vežba, ili trči ili igra fudbal, šeta, meditira, vozi se čamcem.