Putovizija: October 2018

Iako sam htela da Central park obiđem kada je u jesenjem, oktobarskom ruhu, leto se nije dalo, pa je sve sijalo: zelenilo drveća i žbunova, plavetnilo neba i jezera, rumenilo cvetnih bašta i aleja. Svejedno i u tom momentu park je bio predivan, on je oaza mira u užurbanom gradu. On je sklad prirode i čovekovog umeća i dokaz koliko se ljudi brinu o njemu već drugo stoleće.

Nastao je pre 160 godina. I tada je Njujork bio veliki grad, mnogoljudan, bučan i pomalo zagušljiv, tako da su ideja i nastojanje pesnika i urednika Viliama Kulena Brajana da se gradu podari park i ostvareni. Izgradnja je počela 1859. a zavšena 1873. godine.

Plan za njegovo uređenje, koji je odabran na konkursu, delo je Frederika Olmsteda i Kalverta Vauksa.

Tako nastade jedan od najlepših parkova Amerike – Central park koji je u središtu Njujorka, odnosno njegovog najotmenijeg dela – Menhetna. Park se prostire na površini od 3,4 kilometra kvadratna, dug je četiri kilometra, a širok 0,8 km. I da znate park je potpuno uređen.

Međutim, nije nastao samo zbog dobrobiti ljudi i čistijeg vazduha već, stoji u zapisima o njemu, i zarad povećanja vrednosti okolnih građevinskih objekata. Ima logike jer su nekretnine u tom delu Velike jabuke basnoslovne. Kako god on je tu zarad mnogobrojnih posetilaca. A zamislite preko 42 miliona ljudi ga poseti u kalendarskoj godini.

Na raspolaganju su im nekoliko prirodnih jezera, širokih staza za šetnju, staza za jahanje, dva klizališta, zoološki vrt, staklena bašta...

A šta je mene oduševilo prilikom obilaska Central parka? Gotovo sve, zato sam izdvoila dva dana kako bih upila svu lepotu i ponela što više utisaka.

Najpre susret sa granitnim, crno - sivim stenama. Za čuđenje je kako su ih samo doneli i postavili na lepom mestu. Sa njih je pogled prema prepoznatljivim njujorškim zgradama obasjanim suncem neverovatan.

A onda ugodna šetnja, susret sa po kojom vevericom i ogromnom zelenom poljanom, Ovčijom livadom. Ostade joj ime zbog stada ovaca koje su tu gajile porodice crnaca i irskih imigranta do odluke grada da ih isele i naprave park.

Na livadi mladi, stariji i deca, svako u svom ugođaju.

Poseban susret je bio sa Bethesd terasom i fontanom nazvanom Anđeo vode koju je uradila vajarka Ema Stebins. Terasa je najposećenije i najviše fotografisano mesto u Central parku.

Sastoji se od donje i gorenje terase spojene sa dva kamenita stepeništa. Fontana sa njenim vodenim anđelom koji u ruci drži ljiljane i četiri figure pri dnu koje označavaju, mir, zdravlje, umerenost i čistoću pri smiraju dana deluju nestvarno.

Veliko, plavo jezero na čijoj sredini je vodoskog pruža divan pogled na Veliku jabuku sa druge strane, izaziva oduševljenje.

Dok ideš stazama duž kojih kao da te drveće pozdravlja, neizostavno ćeš naići na Obelisk, poznatiji kao Kleopatrina kravata. I šta još reći o njemu ? Da je najstarija skulptura u njujorškoj oazi.

Dakako da je stigao iz Egipta davne 1878. samo još dva takva postoje, jedan je u Londonu, a drugi u Parizu. Napor je bio velika da stigne do Central parka jer je visok 68 metara, a težak čak 180 tona.

Hodaš dalje i ugledaš romantični kameni most kome niko ne može da odoli. To je čuveni Lučni most. To je prvi most u Parku napravljen od livenog gvožđa, ali nije potrajao pa je gvožđe zamenio kamen u obliku povezanih krugova. Mostom sam bila očarana. Verovatno i svi oni koji su se na njemu venčali, a nije ih mali broj. Ima mostova još: Gapstov, Rable, Gotik... svi su originalni i nemerljivo lepi.

Ono što posebno zapada za oko je Penthaus, zgrada koja se nadvila nad Parkom i velikim jezerom. Mesto ne može biti lepše, cene čuvenog zdanja zasluženo visoke. On je obeležje parka, a zajedno su nacionalna znamenitost.

U Central parku je spojivo sa nespojivim, svako radi ono što voli, neko slika, neko pleše ili vežba, ili trči ili igra fudbal, šeta, meditira, vozi se čamcem.

Ali od 2018. ne može se voziti automobilima, oni više nemaju pristup parku, donela je odluku gradska vlast.

O Central Parku ima još puno toga, valja ga posetiti ukoliko ste u Njujork Sitiju. Ja sam njime bila očarana, želim i vama isto.

October 21, 2018 2 comments

Rumunija nije daleko i sused nam je, a valja se upoznati sa komšijama. Zato i dospeh u Temišvar, lagano, banatskom ravnicom i ne baš najboljim kolovozom. Sa tom lepom zemljom povezuje nas reka Begej, kao i Tamiš po kome je grad dobio ime , ali on više ne protiče naseljem jer mu je tok izmešten.

Dakako sa Temišvarom nas povezuje i to što je on najveći kulturno – istorijski centar Srba u Rumuniji. Čuveni pisac Miloš Crnjanski u Temišvaru je pohađao Srpsku veroispovednu školu početkom 20. veka.

To je stari grad, i velika varoš u kojoj živi gotovo pola miliona ljudi. Kao da svi hrle ka centru. A tamo - grad kontrasta.

Od besprekornih fasada prijatnih boja, prekrasnih vila, palata i kuća do onih koje su oronule, izgubile sjaj moćne arhitekture.

I prosto si u čudu, a malo gde je takva crkva poput Temišvarske rumunske ortodoksne crkve koja se uzdigla put oblaka sa svojih 90 metara na Trgu pobede.

Iako je izgrađena 1946. godine mešavinom novovizantijskog i moldavskog stila ona je posebna i vanvremenska. Spolja od crvene i žute cigle, unutra sva zlatna, sija, ukrašena nenametljivim ikonama.

Prosto se ne može sakriti divljenje zbog originalnosti i umešnosti tvoraca.

Ona dominira izduženim Trgom pobede, na čijem drugom kraju se nalazi Gradska opera ili nacionalni teatar, sagrađen 1872. godine u stilu neosecesije i akademizma.

Nekako na pola puta izemđu ta dva čuvena zdanja je smešten Kip vučice, davnašnji poklon grada Rima Temišvaru. To beše 1926. godine.

Poslednje septembarske subote u Temišvaru bila je gužva. Grad prepun domaćih i stranih posetilaca. Pored Teatra, vašar sa izobiljem mađarske hrane i rukotvorina, dan predstavljanja suseda.

Nedaleko iza leđa Gradske opere, idući put Srpske pravoslavne crkve, je Sinagoga koja se srećom renovira kako bi joj se vratio nekadašnji izgled.

Staro jezgro Temišvara ima još tri važna trga.Trg ujedinjenja je kvadratnog oblika. Njime dominiraju Srpska saborna crkva, stara preko dva i po veka sa vrednim ikonostasima i Rimokatolička katedrala iz 1736. elegantna i dostojanstvena građevina.

Neizostavno, i tu su palate i predivna zdanja i opet kontrast uređenog i neuređenog. Na prostranom trgu je Muzej umetnosti kao i predivni kandelabri koji podsećaju da je upravo Temišvar prvi grad Starog kontinenta koji je imao gradsku rasvetu.

Trg slobode ističe se Starom gradskom kućom, dakako vremešnom jer joj je temelj postavljen 1743. godine. Ispred nje je statua Bogorodice, tu su muzička i pozorišna akademija. No, savremeno doba lagano osjava Trg jer je nedaleko od Bogorodice moderna skulptura dečaka urađena od metala.

A četvrti trg, Trajanov, očigledno je skrajnut iz sfere interesovanja, valjda dok se ne sredi, i on ima vrednih tekovina. Tamo je još jedna Pravosvalna crkva iz 1746. sa stotinu skupocenih knjiga.

U Temišvaru ima puno parkova i zelenila, kafića i kafea. I čuveni američki Starbaks sa njegovom kafom je tu.

Meštani kažu da od turista jedino više ima golubova koji su izabrali fontanu za svoje mesto okupljanja.

Kada obiđete vremešne trgove, ostaje još možda kupovina u tržnom centru Julius.

I za kraj skrećem pažnju na mogućnost korišćenja temišvarskog aerodroma koji nudi jeftine avio karte za mnoge evropske gradove.

I tako posebna, sunčana septembarska subota promiče iz kvarta u kvart tog starog rumunskog grada koji ima turističkih potencijala u izobilju, ali sudeći po sadašnjem vremenu , 2018-ta je, mnogo togo treba da se uradi da bi se vratio sjaj „Malog Beča“ kako ga još zovu zbog uticaja Habzburske monarhije na njegov izgled i razvoj.

Ovako to je grad kontrasta. Ipak, za pohvalu je što se na svakom koraku vidi obnavljanje starih zdanja i vraćanje izvornog izgledada ulicama i trotoarima. I ne samo to, u Temišvaru se grade novi objekti koji izgledaju svetski, a uklapaju se u ambijent.

October 10, 2018 1 comments

About

Follow

Archive