Putovizija: September 2018

Koje god da je predanje tačno o nastanku čuvene češke banje, Karlovih Vari, nije važno; bitna je dobrobit zbog toga što ona postoji više od šest i po vekova, i to da je jedna od najlepših svetskih banja i dakako najstarija.

Ukratko evo šta piše u starim dokumentima. Po jednoj priči kralj Karlo IV, poznatiji kao Veliki, loveći u području Lokte ranio je jelena koji je bežeći upao u blato, a kada su ga izvadii iz mulja, na kraljevo, i iznenađenje njegove svite inače iskusnih lovaca, rane više nije bilo.

Po drugom predanju kraljev pas greškom ustreljen takođe je upao u lekovito blato, čim je izašao iz njega rana mu je zacelila. Šta god da je Karla Velikog motivisalo da na tom mestu sagradi naselje gde će se “narod lečiti”, dobro je ispalo.

A lekovita voda i blato banje pogodovali su u ublažavanju kraljeve kostobolje pa je on tamo često boravio.

Poznavaoci tradicije nagoveštavaju da naziv banje vuče korene iz slovenske tradicije i to od imena slovenskog božanstva - Vara.

Karlove Vari su od Praga udaljene svega 130 kilometara i prava je šteta ukoliko se poseti češka prestonica da se ne obiđe i to čuveno mondensko lečilište i mesto zabave, jer mu po lepoti i eleganciji nema premca.

Iako potiče čak iz 1350. godine većina gradjevina su iz 18. i 19. veka, izgrađene u neobaroku, neoklasicizmu ili neorenesansi.

Gradom teku tri reke. Na ušću Teple u Ohru smešteno je naselje. U blizini je i reka Rolava. Otmenu banju okružuje Krušna gora i čuvena Slavikova šuma.

Karlove Vari ili Karlsbad, kako ga zovu Nemci, ima 64 izvora mineralnih voda koje su bogate sumporom ili su radioaktivni izvori. Temperatura vode se kreće od 17 do čak 72 celzijusova stepena. Sem kostobolje tu se mogu ublažiti bolesti stomaka i obolenja želuca, bubrega i disajnih organa.

Bez preterivanja svako ko poseti to mesto izgrađeno sa stilom ne može ostati ravnodušan. Impozantan je broj luksuznih hotela (80 ih je) i skoro svi su sa podužim vekom trajanja.

Banju posebnom čine predivne kolonade. Najčuvenija je Mlinska kolonada, duga 132 metra, sagrađena u renesansnom stilu. Potom Pijačna, sva kitnjasta i profana.

Najveća kolonada je u modernom stilu u kojoj gejzir izbacuje vodu 12 metara u visinu i 2000 litara vode u minutu.

U strogom centru, nekako izdignuta, stoji dostojanstveno crkva Marije Magdalene iz 18. veka. Nešto dalje je ruska crkva Svetog Petra i Pavla sa pozlaćenim kupolama.

Gde god da kreneš ili pogledaš, oko tebe lepota. Sem arhitektonskih remek dela, gradom i oko njega zelene se parkovi, vrtovi, plemenite šume kao i vidikovac izgrađen 1850. godine. Do njega se može šetnjom koja traje poduže ili gondolom.

Žitelji elegentne banje odužili su se čuvenom literarnom junaku Dobrom vojniku Švejku i postavili su njegovu skulpturu u središtu banje. U Karlovim Varima živeo je Gete, posetili su ga Betoven, Mocart, Kafka, Henri Fonda, Robert De Niro...

Leto je posebno u mondenskom lečilištu zbog čuvenog međunarodnog filmskog festivala, tada je ono stecište svetske filmske elite i bogatih gostiju.

No, nisu domaćini zaboravili ni druge privredne grane sem turizma. Naime, oni su poznati proizvođači kristala i stakla. Posebno su ponosni na svoju beherovku, rakiju ili liker sa 32 vrste bilja. Valja pomenuti pivnice uređene sa puno umešnosti i ukusa.

O Karlovim Varima nemam dovoljno reči hvale, i nije neka mudrost ako kažem da je najbolje da ih svako doživi na svoj način.

September 30, 2018 2 comments

Nekako se, mada nepravedno, po najmanjenje zna o državi Roud Ajlend, jednoj od 50 članica Sjedinjenih Američkih Država. Ona je itekako zanimljiva i značajna i to zbog istorijskih tekovina, zbog lepote prirode, zbog nivoa obrazovanja stanovništva kao i dostignuća u kulturi i umetnosti.

Roud Ajlend je američka država sa dva naj. Naime, ona je najmanja, ali je i sa najdužim imenom koje glasi – Roud Ajlend i plantaže Providensa. I ime i država nastali su spajanjem dve kolonije i to pre američke revolucije 1766.godine.

Valja napomenuti da se nalazi u Novoj Englesnkoj. Na istoku zemlje graniči se sa Masačusetsom i blizu mu je Boston. Sused mu je i Konektikat. Inače, Roud Ajlend je prva od 13 kolonija koje su proglasile nezavisnost od britanske uprave ali i poslednja kaja je potpisala Ustav SAD – a.

Roud Ajledn se zove i Okeanska država jer njen veliki deo zapljuskuje Atlanski okean. Posebno ga krasi zaliv Naraganset gde se nalazi čak 30 ostrva.

Osnivač najmanje američke države je Rodžer Vilijams, protestantski sveštenik koga su prognali iz Masačusetsa zbog njegovog verskog učenja. Tako je dospeo na Roud Ajlend 1636.godine i na zemlji koju su mu poklonili Indijanci postavio temelje države.

Zanimljivo je da su u nekoliko navrata poslednjih decenija određene političke stranke i pokreti pokušali da skrate ime države ali nisu uspeli jer je tradicija prevladala.

I da, u Okeanskoj zemlji se više ne može jesti supa od ajkulinih peraja koja je slovila za kulinarski specijalitet jer je donet zakon po kome je krivično delo loviti ajkule i prodavati njihova peraja. Isti zakon donelo je još 11 američkih država kako bi se zaštitile ajkule.

Evo još jedne zanimljivosti kada je reč o toj članici SAD- a. Naime, Aljaska je 429 puta veća od Roud Ajlanda, ali on ima znatno više stanovnika od Aljaske.

Interesnatno je i to da je Roud Ajlend doneo zakon kojim se dozvoljavaju gej brakovi.

Glavni i najveći grad države je Providens. U njemu živi bezmalo 177 000 stanovnika. Ime mu je dao utemeljivač države Rodžer Vilijams, a znači providnost u čast Božije milosrdne providnosti koja mu je omogućila da pronađe mesto za naseobinu kada su ga puritanci proterali.

Nekada je Providens bio središte industrijske proizvodnje i prednjačio po izradi srebrnog posuđa i draguljarstva.

Danas se to promenilo te u njemu dominiraju uslužne delatnosti i maloprodaja.

U gradu ima čak osam bolnica i sedam visokoobrazovnih ustanova. U Providensu je i ugledni Braun univerzitet koji je medju osam najcenjenih u SAD-u smešten na čuvenom Koledž brdu, koreni mu sežu od 1764. godine. Na njemu studira 10 000 mladih, a spada među najliberalnije ugledne univerzitete federalne države. Providens se ponosi i najprestižnijom Školom dizajna u celoj Americi.

Centrom grada teče Reka Providens na kojoj je uradjena instalacija povezana sa plinskim bazenom i tokom važnih manifestacija leti grad obasjava vodena vatra, događaj za pamćenje jer se čini kao da reka gori.

Grad se diči i muzejom u kome su dela čuvenih svetskih umetnika poput Goga, Monea, Sezana, dela japanske umetnosti, Kine i Egipta. Tu su izloženi predivni predmeti od srebra.

Gradom dominira parlamet koji podseća na Kongres Sjedinjenih Američkih Država koji je smešten u Vašingtonu. Žitelji su ponosni i na park posvećen osnivaču grada kao i na očuvane kuće iz 18. i 19. veka.

Naravno da ima i puno turista jer to je Okeanska država lepa, uredna, sa puno zelenila, moderna i tradicionala sa starim zdanjima, sa puno mladosti, umetničkih dostignuća, a akademci kažu i sa puno znanja i ideja.

September 21, 2018 3 comments

Da li je moguće spojiti odmor i turističku znatiželju? Biti u gradskoj gužvi ali se iz nje lako izmaknuti i uživati? Odgovor je potrvrdan ukoliko ste u rodnom kraju čuvenog austrijskog muzičara Mocarta - Salzburgu. Grad koji vrvi od turista tokom cele godine, nalazi se podno planine Untersberg koja odiše spokojem, krase je predivni pejzaži i leti i zimi.

Posebno uživanje je kada se vidi snežni vrh, a zima već odavno prošla. “Glava u oblacima” kako Untersberg od milja zovu žitelji salzburškog kraja, pruža nesvakidašnji prizor kud god da se pogleda, da li put grada ili pak susedne Nemačke.

U vreme sunčanih dana vidik se toliko širi, čak - do Minhena. Zato se s pravom može reći da planinom ne caruju samo skijaši.

Kako doći do vrha planine od 1853 metra na kojoj će nas dočekat impozantan krst sa razapetim Isusom?

Ko voli može peške. Do cilja stiže za četiri do pet sati. Za one druge - tu je gondola i za samo 12 minuta eto vas na vrhu. U gondolu stane šezdesetak osoba, a ona godišnje preveze 120 hiljada turista. Neki kažu da je to dobro jer nije previše ljudi na jednom mestu pa se može naći mir, uživati u prirodi, na suncu ili pak na snegu.

O Untersbergu se od davnina ispredaju legende i priče o neobičnim događajima. Jednu od njih preneo nam je Jakob Rajtinger, čelnik Turističke organizacije Salzburg. Ispričao nam je priču o tajni planine koja skriva grob Fridriha I Barbarose. Prema legendi kada se Barbarosina brada tri puta obmota oko okruglog stola, znači da je došao smak sveta.

No, pre toga će tri gavrana 24 puta obleteti planinu i tako dati znak svetom nemačko-rimskom kralju da se probudi i spase svet. Prema drugom narodnom predanju kralj je besmrtan i živi u pećini. Oni koji ga budu pronašli biće nagrađeni i obezbeđeni do kraja života.

Ta veličanstvena planina svojom lepotom privukla je i Dalaj Lamu koji smatra da je Untersberg, zbog svog položaja, energetska tačka Starog kontinenta.

Ono što privlači turiste, osim dobre energije, jeste specifičan spoj kulture i kulinarike, koji posetiocima daruje jednostavan, a kvalitetan odmor sa bogatim sadržajem.

Na vrhu se nalaze brvnare pretvorene u kafiće, a u ponudi je rakija-šnaps, vreli čaj i domaći kolači. Divan vidik, čist vazduh, krasna priroda. Susret sa tardicijom, a ne samo komercijalnim turizmom.

U podnožju planine, restorani sa domaćim specijalitetima i ukusnim vinom lagano te pripremaju za vraćanje u gradsku vrevu.

September 07, 2018 4 comments

About

Follow

Archive