Putovizija: July 2018

Kad se pomisli na more tu je odmah plavetnilo neba i vode, vrelina sunca, peščane plaže, gužva i muzika. Ali more može biti i drugačije. Uz kišu, olujni vetar, visoke talase, bez gužve, polupraznih kafana, pustih plaža. Ipak, sve je nekako lepo, pomalo divlje. Zato je more posebno. Doživljaji su potpuni, bilo da si tamo s proleća ili leti.

Imala sam susret s morem kada je vetar divljao, padala duga kiša, talasi ljuljali brodice u inače, romantičnom, ušuškanom Petrovcu na moru.

Sve je tu kao leti, ali nekako se bolje primećuju kamene kuće, predivne stene od peščara, tvrdjava i crkva i ružičasti pesak na plažama, maslinjaci i modre borove šume.

Drugi po veličini i posećenosti na budvanskoj rivijeri, Petrovac kao da očara svoje posetioce koji mu se često vraćaju. A umeju domaćini oko svojih gostiju. Kako i neće kad se lagano bliži vek od njihovog bavljenja turizmom. Gradić sa nekih 18 hiljada stavnika ima preko 23 000 ležaja namenjenih turistima.

Grad primorski. Ima svoju tvrđavu gde je boravio venecijanski garnizon nazvana jednostavno Kastela. Malena tvrđava a divan pogled na grad. Tu je sagrađen spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu. Na njoj se održavaju kultune i zabavene manifestacije.

Petrovac je vremešan. Po istorijskim beleškama od trećeg veka zvao se Lastva i bio je rimsko naselje. Ime menja u Petrovac u čast kralja Petra I Karadjorđevića odmah nakon Prvog svetskog rata.

Romantična varoš ponosna na gradsku plažu od 600 metara i dva ostrvca: Katić i Sveta Neđelja. Na jednom je mala crkvica Svetog vaskresenja. Navodno ju je sagradio mornar koji je preživeo brodolom popevši se na kameno ostrvce i zato sagradi crkvu u znak zahvalnosti što je preživeo.

Druga petrovačka plaža je Lučica okružena šumom.

Od znamenitosti pomenuću manastir Gradište čiji su temelji još od vremena Nemanjića. Bogat je crkvama, tornjevima i ikonostasima. Ipak najprepoznatliviji je po tome što je tamo 1579. godine napisan prvi srpski bukvar, tvorici su mu Sava i Stefan Paštrović.

Lep je Petrovac sa vodom boje smaragda, čini se nigde takve nema, sa stenama kao kičicom nacrtanim, sa rumenim peskom i ukrasnim mermerom. Sa lijanderima, borovima i šarenim cvetovima, sa ponosnim galebovima i zlatnim zalascima sunca. Jednostavno rečeno - jadranski lepotan!

July 31, 2018 3 comments

Nekako sve podseća na Britaniju, parkovi, u njima skulpture, crvena cigla na zgradama, kafei, raznobojno cveće, razasuta jezerca a nije englesko mesto već Harvard – država Masačusets, grad Kembridž, Sjedinjene Američke Države.

Harvarad je univerzitetski grad, zapravo privatni univerzitet najstariji u Sjedinjenim Američkim Državama. Ime je dobio po svešteniku Džonu Harvardu.

Predanja kažu da je mladi sveštenik engleski student svojih 400 knjiga poklonio za buduću biblioteku. Taj Džon je i pola svoje imovine koja je iznosila nekoliko stotina funti takođe poklonio i stvorio temelje za elitno učilište svetskog glasa. Sve izrečeno dešavalo se 1636. godine.

Drugo važno ime za razvoj Harvarda je Čak Viliams Eliot koji je Harvard reorganizovao u moderan Univerzitet. Inače, harvardska biblioteka ima 15 miliona naslova i četvrta je od pet svetskih mega-biblioteka. Još jedan rekord - Harvard ima i najveću finansijsku zadužbinu od svih akademskih institucija koja iznosi 29,2 milijarde dolara. Podatak je doduše iz 2006. godine što znači da je on sada verovatno veći.

Na Harvardu studiraju nadareni; on se ubraja među najelitnije Univerzitete u Severnoj Americi, odmah iza Prinstona. Isti rang ima i u svetu. O prestižnosti svedoče kampusi, učionice, uređeno okruženje, atletski i veslački klub, stadioni, crkva i knjižara.

Posebno je impresivan prostor gde studenti obeduju i gde niko osim akademaca nema pravo da uđe. Privilegovani ste jer samo odabrani mogu da vide unutrašnjost. Sada možete i vi.

Vrhunski profesori, odlični studijski programi, 12 fakulteta i Institut za napredne studije preporuka su da se pokuša dosegnuti studiranje na harvardskom univerzitetu. Ako se taj uzrast prerastao nudi se turistička poseta.

Nije usput, nije lako dospeti tamo, nije ni jeftino. Ako se može dobro je, ako ne, valja pročitati ove redove i pogledati fotografije, nikad se ne zna možda se već nešto desi pa stignete tamo, jer čudni su putevi Božiji kao i naši.

July 29, 2018 4 comments

Beč. Možeš ga doživeti na stotinu načina ali prva bečka kafa uvek je poseban doživljaj koji se pamti. Gde je popiti velika je dilema jer austrijska prestonica pruža tolike mogćnosti. Može to biti centar, a tamo na Stefan placu božanstvena katedrala Svetog Stefana.

Obasjana suncem sa svojih 200 000 crepova Katedrala je jedan od prepoznatljivih simbola Viene, što je drugo ime glavnog grada Austije. Evo još nekoliko obeležja tog remek dela gotskog stila. Njen toranj visok je 136 metara i kad se dosegne vrh pukne takav pogled na grad da je Beč kao na dlanu.

Na katedrali je čak 23 zvona. Inače, Stefanova katedrala sagrađena je 1147. godine u romanskom stilu. Stotinjak godina kasnije potpuno je izgorela ali ubrzo je i ponovo izgrađena, i to u gotskom stilu. Gorela je i kasnije, ipak je potrajala i sada je najznačajniji verski objekat u Beču.

Ne mogu biti nepravedna zato moram pomenuti i Crkvu Svetog Petra koja je prva, znači i najstarija božija kuća u gradu, posvećena Presvetom trojstvu, a ne svecu čije ime nosi. Ukrašena je vrhunskim umećem.

Nakon one prve bečke kafe i katedrale mora se dalje…

Beč je najmanja savezna država Austrije. Razbaškario se na obalama Dunava i blizu je granice sa Slovačkom.

Danas je on pravi kosmopolitski grad, čiji koreni datiraju od pre četiri hiljade godina. Duga istorija mu je puna prevrata.

Beč je prepun znamenitosti. Bilo da su viđene uživo ili sa fotografija prepoznatljive su. Ali kad neka palata poseduje 1141 prostoriju mora se pomenuti. To i radim. Palata Hofburg je iz 18. veka; bila je rezidencija careva a sada je rezidencija predsednika republike.

Ostale prostorije pretočene su u muzeje. Tamo je smeštena hiljadugodišnja kruna Svetog rimskog carstva.

U Beču su i palata Šenbrun gde je boravila carica Marija Terezija, i ona je na UNESCO listi svetske kulturne baštine. Tu je i Prater zabavni park, Belvedere palata i najlepši park u gradu nazvan jednostavno Gradski – Stadpark.

U njemu je spomenik čuvenom kompozitoru Johanu Štrausu.

Najpoznatija ulica u Beču Ringeštrase dugačka je pet kilometara i kruži oko užeg gradskog jezgra.

Da ponovim: palate, muzeji, predivni parkovi, restorani, kafei, kafići, barovi i vinarije ne zna im se broj, svi u svom stilu i sa svojom pričom i poreklom. A može i neka nova priča da ne bude uvek bečka šnicla, zaher torta. Može i hrana u restoranu Džejmi Olivera ili izvrsna kineska u prelepom restoranu kod katedrale.

O Beču mogu stranice tekstova da se napišu. A Beč kao Beč… rado ga posećuju turisti iz čitavog sveta. Reč je o milionskim posetama i zaista ko je u prilici trebalo bi da ga obiđe ima šta da se vidi, doživi, nauči.

July 27, 2018 2 comments

Kad nekako opušteno kreneš na put bez velikih očekivanja, stigneš, a moraš da zadržiš dah od lepote, e to je onda turističko čudo. To se može reći za ivanjički kraj. Ime kaže da je naselje Ivanjica stožer okurga.

Još 1930. godine ona je proglašena za klimatsko turističko mesto, a od pre 18 Ivanjica je vazdušna banja na 2156 hektara. Varoš sa 15 hiljada stanovnika i sa izvanrednim prirodnim lepotama i arhitektonsko - umetničkim delima.

Okružuju je tri planine: Golija, Javor i Mučanj. Teško se opredeliti koja je najlepša.

Mučanj je ipak poseban. Ime mu potiče, kažu predanja, od vremena kada se uz nju peo Sveti Sava i mučio se. Iznemoglog konj je spasao udarivši kopitom u stenu iz koje je potekla lekovita voda - Savina voda.

U podnožju Mučnja je selo Katić, 22 kilometra od Ivanjice, uredno sa lepom školom i čak 70 đaka. Četiri decenije u tom kraju bave se seoskim turiznom. Potpuno renoviran Hotel “Logos Matović” sa svojih pet vila udahnuo je selu život.

Čelnici planiraju proširenje kapaciteta i razvoj raznih sportova i škola u prirodi. A na 1054 metra treba uvrstiti zdravstveni turizam i oporavak. Goste u Katicima dočekaće planinski i mediteranski vazduh, prekrasna priroda, dobra hrana na koju su domćini ponosni kao i rakijski put.

U blizini je kanjon Uvac, stanište retkih ptica, beloglavog supa drugo po veličini u Evropi, odmah iza španskog. Tu je i Ovčarsko - Kablarska klisura sa 11 manastira, Srpska Sveta Gora.

A od jeseni počinje i manifestacija „Ivanjička krompirijada.“

Po oceni turističkih znalaca ivanjički kraj ucrtan je u turističku ponudu ne samo Srbije nego i Evrope.

July 27, 2018 1 comments

About

Follow

Archive